Za povremeno letnje kupanje najjednostavniji izbor je kvalitetan montažni bazen na dobro pripremljenoj podlozi. Ako želite trajno uređen deo dvorišta, uporedite fiberglas, panelni i betonski bazen prema uslovima na parceli, roku ugradnje, mogućnostima oblikovanja i ukupnom budžetu. Ne birajte samo po slici ili nazivu materijala: dobar izbor mora da odgovara načinu korišćenja i da može pravilno da se ugradi na mestu koje imate.
Autor i uredništvo: Uredništvo Pool Explained
Najpre odlučite da li vam treba sezonski ili trajni bazen
Montažni bazen ima smisla kada želite da se kupate tokom leta, ne planirate veće građevinske radove i prihvatate da se deo sistema skloni ili zaštiti na kraju sezone. Cena ulaska je niža, postavljanje je brže, a odluka se lakše menja. Ipak, podloga mora biti ravna i stabilna, filtracija prilagođena zapremini, a pristup vodi zaštićen kada nema nadzora.
Kod trajnog bazena ne kupujete samo školjku. On postaje deo parcele i utiče na odvodnjavanje, instalacije, kretanje kroz dvorište i izgled prostora tokom cele godine. Zato treba planirati iskop ili konstrukciju, podlogu, cevovode, električne radove, mašinski prostor, plato i bezbedan pristup.
Ako još niste sigurni koliko ćete bazen koristiti, jedna sezona sa dobrim nadzemnim modelom može dati korisnije odgovore od deset kataloga. Videćete koliko vremena provodite u vodi, koliko vam smeta čišćenje, da li želite grejanje i koji deo dvorišta zaista najbolje funkcioniše. To ne znači da je montažni bazen probna verzija za svakoga, već da nije potrebno odmah ulaziti u trajnu gradnju ako potrebe još nisu jasne.
Kako se razlikuju fiberglas, panelni i betonski bazen
Fiberglas bazen stiže kao gotova školjka. Ugradnja je obično kraća nego kod bazena koji se gradi na licu mesta, a unutrašnja površina je fabrički završena. Glavna ograničenja su unapred određeni oblici i dimenzije, kao i pristup parceli: školjka mora da stigne od ulice do iskopa. Priprema posteljice, kontrola podzemne vode i pravilno zatrpavanje jednako su važni kao kvalitet same školjke.
Panelni bazen se sklapa od nosećih elemenata i najčešće završava linerom ili armiranom PVC membranom. Delovi lakše prolaze kroz uzak pristup, a izbor dimenzija i oblika može biti širi nego kod gotove školjke. Potrebno je, međutim, tačno izvesti osnovu, ukrućenja, spojeve, prodore i zatrpavanje. Treba računati i na to da se završna membrana posle određenog broja godina menja.
Kod betonskog bazena imate najveću slobodu da odredite oblik, promenljivu dubinu, stepenice i uklapanje u složenu parcelu. Takav izbor zahteva više projektovanja, zanata i kontrolnih tačaka. Armatura, beton, hidroizolacija i završna obloga moraju biti međusobno usklađeni. Rok je duži, a greške iz ranih faza kasnije su skupe za ispravku.
Nijedan od ova tri sistema nije automatski najbolji. Fiberglas može biti odličan kada odgovarajući model može da priđe parceli. Panelni sistem može biti praktičan kada je pristup uzak ili želite meru koja nije dostupna kao gotova školjka. Beton ima smisla kada su oblik i trajna arhitektonska integracija važniji od brzine izvođenja.
Nazivi koji opisuju oblogu ili cirkulaciju nisu posebne konstrukcije
Liner i armirana PVC membrana opisuju površinu koja zadržava vodu, a ne nužno konstrukciju ispod nje. Membrana može biti postavljena preko panelnog ili betonskog bazena. Zato pitanje nije samo da li želite liner, već preko čega se postavlja, kako su rešeni uglovi i prodori i ko garantuje za podlogu i zavarene spojeve.
Skimerski i prelivni bazen razlikuju se po načinu na koji se površinska voda odvodi ka filtraciji. Kod prelivnog sistema moguće je postići ravnu liniju vode i dobro sakupljanje površinskih nečistoća, ali su potrebni kanal, balansni rezervoar i više prostora za opremu. Skimerski sistem je jednostavniji i čest kod privatnih bazena. Obe varijante mogu se izvesti sa različitim vrstama konstrukcije.
Izraz slana voda takođe ne određuje vrstu bazena. Najčešće znači da uređaj iz rastvorene soli proizvodi hlor. Voda i dalje mora da se meri, pH reguliše, a oprema održava. Prirodni bazen je nešto drugo: on koristi biološki sistem i obično zahteva odvojenu regeneracionu zonu ili posebno projektovanu filtraciju.
Spa i hidromasažni bazen ima malu zapreminu, topliju vodu i mnogo veće opterećenje po litru kada ga koristi više osoba. Zbog toga se tretman vode, ventilacija i održavanje razlikuju od klasičnog dvorišnog bazena. Mali gabarit ne znači nužno i manje obaveza.
Ponude uporedite tek kada obuhvataju isti posao
Cena bazena u katalogu retko je cena završenog prostora za kupanje. Zatražite da ponuda odvojeno navede transport, iskop, odvoz zemlje, podlogu, drenažu, montažu, cevovode, električne radove, filtraciju, puštanje u rad, plato i zaštitu od nenadziranog pristupa. Tek tada dve ponude mogu stvarno da se porede.
Proverite šta se dešava posle ugradnje. Pitajte koliko prostora treba za servis filtera, koji potrošni delovi se menjaju, kakvi su uslovi garancije i ko izlazi na teren kada se pojavi problem. Jeftin uređaj bez dostupnih delova ili bazen čijoj opremi ne može da se priđe može postati skuplji već pri prvom kvaru.
Trebalo bi da možete jednostavno da objasnite zašto ste izabrali određeni sistem: odgovara načinu na koji ćete koristiti bazen, može pravilno da se ugradi na vašoj parceli i uklapa se u budžet za izgradnju i održavanje. Ako se obrazloženje svodi na popust, fotografiju ili tvrdnju da je neki materijal najbolji, proverite izbor još jednom.