Kako pripremiti teren za bazen?

Počnite od stvarnih dimenzija, a ne od fotografije bazena u katalogu. Na parceli obeležite školjku ili konstrukciju, prostor za iskop i montažu, širinu budućeg platoa i prolaz kojim će se bazenu prilaziti. Dodajte mesto za mašinski prostor, pokrivač, merdevine ili stepenice. Tek tada se vidi da li bazen ostavlja dovoljno prostora za normalno korišćenje i servis.

Posmatrajte sunce i vetar tokom većeg dela dana. Sunce može da pomogne zagrevanju, ali položaj bez hlada nije automatski najbolji. Jak vetar povećava isparavanje i unosi nečistoću, a drveće može doneti lišće, korenje i dodatno čišćenje. Važni su i privatnost, pogled iz kuće i mogućnost da odrasla osoba vidi bazen kada su deca u dvorištu.

Pre kopanja proverite granice parcele, udaljenost od objekata, postojeće cevi i kablove i lokalne uslove za gradnju i zaštitnu ogradu. Položaj podzemnih instalacija ne treba pretpostavljati. Ako dokumentacija nije pouzdana, proverite trase na terenu pre dolaska bagera. Tada još možete lako da promenite položaj bazena; posle iskopa svaka izmena postaje znatno skuplja.

Proverite i pristup gradilištu. Širina kapije, oštri uglovi, nadstrešnice, kablovi iznad dvorišta i nosivost prilaza mogu ograničiti bager, kamion, pumpu za beton, dizalicu ili dopremu gotove školjke. Ako velika mašina ne može da priđe, posao se i dalje može izvesti, ali uz drugačiju opremu, više ručnog rada i višu cenu koju treba znati pre ugovora.

Nije svako ravno tlo nosivo. Prirodno zbijena zemlja, stari nasip, glina, peskovito tlo i zemljište koje je nedavno nivelisano ne ponašaju se isto pod težinom vode. Jedan kubni metar vode ima približno jednu tonu, pa i manji porodični bazen prenosi veliko i dugotrajno opterećenje. Kod trajnog ukopanog bazena ili nepoznatog tla stručna procena nije suvišan trošak.

Odredite jednu referentnu visinu prema kojoj se mere dno bazena, gornja ivica, plato, pragovi obližnjih objekata i pravac oticanja vode. Ako različiti izvođači koriste različite polazne tačke, greška se obično pokaže tek kada se postavi završna obloga. Kote izmerite laserom i zapišite ih; nemojte ih određivati odokativno.

Podloga se izvodi prema projektu i uputstvu konkretnog sistema. Za montažni bazen, fiberglas školjku i armiranobetonski bazen ne koriste se isti slojevi. Rastresit pesak nije univerzalni način da se popravi nagib, jer može da se pomeri ili ispere. Materijal, debljina slojeva, zbijanje i dozvoljena odstupanja treba da budu napisani u ponudi ili tehničkom opisu radova.

Kontrola se ne završava kada podloga izgleda glatko. Treba proveriti dimenzije, dijagonale, visine i ravnost pre dolaska bazena ili sledeće građevinske faze. Kod montažnog bazena neravnina se vidi na liniji vode i neravnomerno opterećuje konstrukciju. Kod trajnog bazena greška u osnovi može kasnije da se pokaže kroz sleganje platoa, pomeranje školjke ili pucanje završnih slojeva.

Planirajte gde voda odlazi pre nego što počne iskop. Kiša sa krova, platoa i višeg dela parcele ne sme da se sliva u iskop, uz školjku ili u mašinski prostor. Završni padovi treba da vode vodu od bazena i kuće, bez preusmeravanja problema ka susednoj parceli. Odvodna tačka mora biti dozvoljena, dostupna i dovoljno niska da sistem zaista radi.

Voda koja se pojavi u iskopu nije uvek samo posledica jedne kiše. Može ukazati na podzemnu vodu, loše propusno tlo ili dotok sa višeg dela terena. Takav nalaz može promeniti drenažu, konstrukciju, redosled punjenja i način na koji se bazen kasnije prazni. Pumpanje vode tokom radova može biti privremena mera, ali nije zamena za trajno rešenje.

Drenaža treba da bude pregledna i održiva. Ako se koristi drenažna cev, šaht ili pumpa, mora se znati gde su postavljeni, gde voda izlazi i kako se sistem kontroliše posle uređenja dvorišta. Pre zatrpavanja fotografišite položaj instalacija uz metar i napravite jednostavan nacrt. Bez tih podataka, kvar ili zapušenje često zahtevaju nasumično kopanje oko gotovog platoa.

Mašinski prostor zaštitite od površinske vode i mogućeg plavljenja. Istovremeno mu treba odvod za slučajno curenje i servisnu vodu. Ako zatvoren prostor nema odvod, voda iz popuštenog spoja može da ošteti električnu i hidrauličku opremu. Položaj vrata, poklopca i ventilacije odredite dok planirate visine, a ne po završetku radova.

Na jednom planu treba da se vide bazen, mašinski prostor, trase cevi i kablova, odvod, grejanje, dopuna vode, rasveta i budući plato. Ne mora svaki vlasnik da čita tehnički crtež kao projektant, ali mora da dobije objašnjenje šta se ugrađuje i ko odgovara za svaku fazu. Građevinski i instalaterski plan uskladite pre početka radova.

Dogovorite redosled kontrole. Dno iskopa se pregleda pre podloge, podloga pre postavljanja bazena, cevi i prodori pre zatrpavanja, a padovi platoa pre završne obloge. U svakoj tački treba znati ko potvrđuje da radovi mogu dalje. Kada sledeća faza prekrije prethodnu, naknadna provera postaje skuplja i često zahteva razbijanje.

Odredite gde ćete odložiti iskopanu zemlju i šta ćete odvesti sa parcele. Rastresita zemlja posle iskopa zauzima više prostora nego što je zauzimala u tlu. Gomila uz ivicu iskopa može otežati pristup i dodatno opteretiti teren. Trošak odvoza zato uračunajte pre radova, osim ako pouzdano znate da sva zemlja može da ostane u dvorištu.

Teren je spreman kada su položaj i visine obeleženi, pristup potvrđen, tlo i voda procenjeni, podloga definisana i instalacije usklađene. Ako neko od tih pitanja još nema jasan odgovor, rešite ga pre iskopa. U suprotnom ćete odluku donositi dok su bager i izvođači već na gradilištu, što obično povećava i cenu i kašnjenje.