Količina hlora ne određuje se samo prema broju kubika. Potrebno je znati koliko slobodnog hlora trenutno ima u vodi, do koje vrednosti želite da ga podignete i koliki procenat dostupnog hlora sadrži preparat. Za povećanje od 1 ppm potrebno je 1 gram dostupnog hlora na 1.000 litara vode, ali stvarna količina granula ili tečnosti zavisi od podatka navedenog na ambalaži.
Kako da izračunate potrebnu količinu
Najpre izračunajte zapreminu bazena. Pravougaoni bazen se računa tako što se pomnože dužina, širina i prosečna dubina. Bazen 6 x 3 metra, dubok u proseku 1,3 metra, ima približno 23,4 kubna metra vode. Ako postoje velike stepenice ili klupa, stvarna zapremina će biti nešto manja, ali je ovaj podatak dobra polazna osnova.
Zatim izmerite slobodni hlor. Ako test pokazuje 0,5 ppm, a želite da ga podignete na 1,5 ppm, potrebna je promena od 1 ppm. Za bazen od 23,4 kubna metra to znači 23,4 grama dostupnog hlora. To još nije količina preparata koju treba sipati. Dobijeni broj tek treba preračunati prema koncentraciji proizvoda koji koristite.
Ako granule sadrže 65 odsto dostupnog hlora, 23,4 grama treba podeliti sa 0,65. Dobija se približno 36 grama preparata. Za isti bazen i promenu od 2 ppm količina bi bila dvostruka. Ovaj račun pokazuje koliko se različiti proizvodi razlikuju i zašto nije dobro prepisivati dozu sa tuđe ambalaže.
Kod tečnog hlora obavezno proverite kako je koncentracija iskazana. Neki proizvođači navode procenat, a neki količinu dostupnog hlora po litru. Ako podatak nije jasan, nemojte nagađati. Koristite uputstvo proizvođača ili pitajte prodavca da vam potvrdi proračun za konkretnu zapreminu bazena.
Na ambalaži potražite podatak o dostupnom hloru, a ne samo naziv ili ukupnu masu proizvoda. Ako deklaracija koristi drugačiji način izražavanja koncentracije, držite se tabele za doziranje koju je dao proizvođač. Primeri sa ove stranice služe da razumete račun, ali ne mogu da zamene uputstvo za konkretan preparat.
Zašto se ne sipa ista količina svakog dana
Spoljašnji bazen gubi hlor pod uticajem sunca. Potrošnja raste i kada je voda topla, kada se kupa više ljudi ili kada u bazen dospeju kiša, prašina, lišće i kozmetika. Zbog toga doza koja je bila dovoljna tokom mirne nedelje ne mora biti dovoljna posle celog dana kupanja.
Na delovanje hlora utiče i pH. Ako je pH previsok, hlor će biti manje efikasan čak i kada test pokaže da ga ima u vodi. Zato se pre veće korekcije proveravaju obe vrednosti. Kod spoljašnjih bazena treba pratiti i stabilizator, jer premalo stabilizatora ubrzava razgradnju hlora na suncu, dok prevelika vrednost otežava održavanje.
CDC za kućne bazene navodi najmanje 1 ppm slobodnog hlora, odnosno najmanje 2 ppm kada se koristi cijanurna kiselina ili stabilisani hlor, uz pH od 7,0 do 7,8. Uputstvo preparata i zahtevi konkretnog sistema mogu biti precizniji, pa ciljnu vrednost uvek uskladite sa proizvodom koji koristite.
Tablete koje se sporo rastvaraju najčešće služe za redovno održavanje, a ne za brzo podizanje hlora kada je vrednost preniska. Tabletu ne stavljajte direktno na dno ili liner, jer na tom mestu može da izbledi ili ošteti površinu. Koristite plovak ili dozer samo ako je to dozvoljeno uputstvom proizvoda i opreme.
Kako bezbedno dodati hlor
Hlor držite u originalnoj, dobro zatvorenoj ambalaži, na suvom i provetrenom mestu. Mora biti odvojen od kiselina, sredstava za snižavanje pH i drugih hemikalija. Nikada ne mešajte različite vrste hlora niti sipajte hlor i kiselinu u istu kantu, skimer ili dozer. Takva mešavina može da oslobodi opasan gas ili izazove burnu reakciju.
Pre doziranja izmerite pH i slobodni hlor. Uzorak vode uzmite dalje od mlaznice i mesta na kom se dodaje preparat. Test treba da bude čist i u roku upotrebe. Ako rezultat deluje nelogično, ponovite merenje prema uputstvu testa pre nego što dodate novu količinu hemije.
Preparat dodajte tačno onako kako piše na etiketi. Neki proizvodi se prethodno rastvaraju, dok se drugi dodaju direktno u vodu. Nemojte sami menjati postupak. Ako je dozvoljeno rastvaranje, koristite čistu posudu namenjenu samo toj hemikaliji i pridržavajte se navedenog redosleda vode i preparata.
Tokom doziranja u bazenu ne sme biti kupača. Pustite cirkulaciju da radi onoliko koliko zahteva uputstvo, sačekajte propisano vreme i ponovo izmerite vodu. Kupanje je dozvoljeno tek kada su hlor i pH u prihvatljivom rasponu i kada je proteklo vreme navedeno na ambalaži.
Kada je potreban šok tretman
Šok tretman se koristi kada nivo hlora treba brzo podići, na primer zbog algi, posle veoma velikog broja kupača ili kada merenje pokaže problem sa hloraminima. To nije redovna doza koju treba nasumično sipati svake nedelje. Potrebna količina zavisi od razloga za tretman, trenutnih merenja, stabilizatora i vrste preparata.
Ako voda jako miriše na hlor i peckaju oči, uzrok često nije previše slobodnog hlora već prisustvo hloramina. Potrebno je izmeriti slobodni i ukupni hlor i postupiti prema rezultatu. Kod zatvorenih bazena važna je i ventilacija. Sam miris nije dovoljan da se odredi količina preparata.
Kod zelene vode šok hlor je samo jedan deo postupka. Zidovi i dno se četkaju, filter se prati i čisti, a talog uklanja. Ako je voda providna, ali je posle hlora postala zelena ili smeđa, moguće je da su uzrok metali. U tom slučaju dodatno hlorisanje može da pojača boju i napravi mrlje.
Posle šok tretmana ne ulazite u bazen dok ne prođe vreme navedeno na ambalaži i dok novo merenje ne pokaže prihvatljive vrednosti. Ne oslanjajte se samo na miris ili izgled vode. Zabeležite koliko ste preparata dodali i šta je pokazalo sledeće merenje. Tako ćete pri narednom tretmanu imati podatke iz sopstvenog bazena.